1Старјешине које су међу вама молим који сам и сам старјешина и свједок Христова страдања, и имам дјел у слави која ће се јавити:
2Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из добра срца;
3Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;
4И кад се јави поглавар пастирски, примићете вијенац славе који неће увенути.
5Тако ви млади слушајте старјешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.
6Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме.
7Све своје бриге баците на њ, јер се он брине за вас.
8Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.
9Браните се од њега тврђом у вјери, знајући да се такова страдања догађају вашој браћи по свијету.
10А Бог сваке благодати, који вас позва на вјечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укријепи, да утемељи.
11Њему слава и држава ва вијек вијек. Амин.
12По Силвану, вашему вјерном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, свјетујући и свједочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.
13Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.
14Поздравите један другога цјеливом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.