11 And when they bring you unto the synagogues, and unto magistrates, and powers, take ye no thought how or what thing ye shall answer, or what ye shall say:
12 For the Holy Ghost shall teach you in the same hour what ye ought to say.
1И тако девете године његова царовања, десетога мјесеца десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.
2И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.
3И деветога дана мјесеца четвртога поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.
4Тада град би проваљен, а војници сви побјегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји бијаху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.
5Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше га у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.
6И ухватише цара, и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу, и ондје му судише.
7И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца мједена, и одведоше га у Вавилон.
8А седмога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, слуга цара Вавилонскога.
9И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.
10И зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска, која бијаше са заповједником стражарским.
11А остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан заповједник стражарски.
12Само од сиромаха у земљи остави заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
13И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја, и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.
14И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,
15И клијешта и котлиће, што год бјеше златно и што год бјеше сребрно, узе заповједник стражарски,
16Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова;
17Осамнаест лаката бијаше висок један ступ, и озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бијаше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ с плетеницом.
18Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.
19А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.
20Узе их Невузардан заповједник стражарски, и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.
21А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
22А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар Вавилонски, над њим постави Годолију сина Ахикама сина Сафанова.
23А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар Вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.
24И Годолија се закле њима и људима њиховијем и рече: не бојте се службе Халдејима; сједите у земљи и служите цару Вавилонском, и биће вам добро.
25Али седмога мјесеца дође Исмаило син Нетаније сина Елисамова, рода царскога, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који бијаху с њим у Миспи.
26Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.
27А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет седмога дана Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.
28И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.
29И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.
30И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега вијека његова до смрти његове.