10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1А треће године царовања Осије сина Илина над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.
2Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.
3И чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Давид отац његов.
4Он обори висине, и изломи ликове и исјече лугове, и разби змију од мједи, коју бјеше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
5Уздаше се у Господа Бога Израиљева, и не би такога између свијех царева Јудинијех послије њега ни прије њега.
6Јер приону за Господа, не отступи од њега, него држа заповијести које заповиједи Господ Мојсију.
7И Господ бијаше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара Асирскога, те му не би слуга.
8Он поби Филистеје до Газе и међе њезине, од кула стражарске до града озидана.
9А четврте године царовања Језекијина, а то је седма година царовања Осије сина Илина над Израиљем, подиже се Салманасар цар Асирски на Самарију, и опколи је.
10И послије три године узе је; шесте године царовања Језекијина, а девете године царовања Осијина над Израиљем, би узета Самарија.
11И одведе цар Асирски Израиљце у Асирију, и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима Мидским.
12Јер не слушаше гласа Господа Бога својега и преступаше завјет његов, све што им је заповједио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.
13А четрнаесте године царовања Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.
14Тада Језекија цар Јудин посла у Лахис к цару Асирском и поручи му: згријешио сам; врати се од мене, што год наметнеш на ме носићу. А цар Асирски наметну на Језекију цара Јудина триста таланата сребра и тридесет таланата злата.
15И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царскога двора.
16У то вријеме цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам бјеше оковао, и даде цару Асирском.
17Али цар Асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњега језера, који је покрај пута у пољу бјељареву.
18И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.
19И рече им Равсак: кажите цару Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица, у коју се уздаш?
20Ти велиш, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?
21Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свима који се уздају у њ.
22Ако ли ми речете: уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се у Јерусалиму.
23Хајде, затеци се мојему господару цару Асирском; и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.
24Како ћеш дакле одбити и једнога војводу између најмањих слуга господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.
25Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.
26Тада Елијаким син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.
27А Равсак им рече: еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?
28Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски, и рече говорећи: чујте ријеч великога цара, цара Асирскога.
29Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.
30Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару Асирском.
31Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном, и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца.
32Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живјети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.
33Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?
34Гдје су богови Ематски и Арфадски? гдје су богови Сефарвимски, Енски и Авски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?
35Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?
36Али народ мучаше, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одговарајте му.
37Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше, над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.