10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:
3Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелијем срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.
4И Исаија још не бјеше отишао до половине двора, а дође му ријеч Господња говорећи:
5Врати се и реци Језекији, вођу народа мојега: овако вели Господ Бог Давида оца твојега: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје; ево исцијелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.
6И додаћу ти вијеку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град себе ради и ради Давида слуге својега.
7Потом рече Исаија: донесите груду сухих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцијели се.
8А Језекија рече Исаији: шта ће бити знак да ће ме Господ исцијелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?
9А Исаија рече: ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао: хоћеш ли да отиде сјен десет кољенаца напријед или да се врати десет кољенаца натраг?
10А Језекија рече: лако је да сјен отиде напријед десет кољенаца; немој, него нека се врати сјен десет кољенаца натраг.
11И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сјен по кољенцима по којима бијаше отишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца.
12У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је болестан Језекија.
13И Језекија саслушав посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу гдје му бјеше оружје, и што се год налажаше у ризницама његовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству својем.
14Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су, из Вавилона.
15А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.
16Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господњу.
17Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.
18И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскога.
19А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња, коју си рекао. Још рече: је ли? за мојега вијека биће мир и вјера?
20А остала дјела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
21И почину Језекија код отаца својих, а на његово се мјесто зацари Манасија син његов.