1И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: устани и иди с домом својим, и склони се гдје можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.
2А жена уста, и учини како рече човјек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи Филистејској седам година.
3А кад прође седам година, врати се жена из земље Филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.
4А цар говораше с Гијезијем, момком човјека Божијега, и рече: приповједи ми сва велика дјела која је учинио Јелисије.
5А кад он приповједаше цару како је мртва оживио, гле, жена, којој је сина оживио, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њезин, којега је Јелисије оживио.
6Тада цар запита жену, и она му приповједи. И цар јој даде једнога дворанина и рече му: поврати јој све што је њезино и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу дори до сада.
7Послије тога дође Јелисије у Дамаск, а цар Сирски Вен-Адад бијаше болестан, и јавише му говорећи: дошао је човјек Божји овамо.
8А цар рече Азаилу: узми са собом дар и иди на сусрет човјеку Божијему, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.
9Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добријех ствари из Дамаска натоваренијех на четрдесет камила; и дошав стаде пред њим и рече: син твој Вен-Адад цар Сирски посла ме к теби говорећи: хоћу ли оздравити од ове болести?
10А Јелисије му рече: иди, реци му: оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умријети.
11И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човјек Божји.
12А Азаило му рече: што плаче господар мој? А он рече: јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевијем, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сјећи мачем, и дјецу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.
13А Азаило рече: а шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.
14Тада отишав од Јелисија дође ка господару својему; а он му рече: што ти рече Јелисије? А он одговори: рече ми да ћеш оздравити.
15Али сјутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду прострије му по лицу, те умрије. А на његово мјесто зацари се Азаило.
16Пете године царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем, кад Јосафат бјеше цар Јудин, поче царовати Јорам син Јосафатов цар Јудин.
17Имаше тридесет и двије године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.
18И хођаше путем царева Израиљевијех, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова бјеше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.
19Али Господ не хтје затрти Јуде ради Давида слуге својега, као што му бјеше рекао да ће му дати видјело између синова његовијех довијека.
20За његова времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.
21Зато отиде Јорам у Саир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га бијаху опколили, и на заповиједнике од кола, и побјеже народ у своје шаторе.
22Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњега дана. У исто вријеме одметну се и Ливна.
23А остала дјела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
24И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову. А на његово се мјесто зацари син његов Охозија.
25Године дванаесте царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.
26Имаше Охозија двадесет и двије године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљева.
27Он хођаше путем дома Ахавова, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер бјеше зет дому Ахавову.
28Зато пође с Јорамом сином Ахавовијем на војску на Азаила цара Сирскога у Рамот Галадски; али Сирци разбише Јорама.
29И врати се цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским; а Охозија син Јорамов цар Јудин отиде да види Јорама сина Ахавова у Језраелу, јер бијаше болестан.