2Сине човјечји, усред дома одметничкога сједиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
3Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички.
4И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе.
5На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари.
6На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву.
7И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.
8А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи:
9Сине човјечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: што радиш?
10Реци им: овако вели Господ Господ: ово је бреме за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев што је ондје.
11Реци: ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.
12И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу; он ће покрити лице своје да не види земље очима.
13Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, али је неће видјети, а ондје ће умријети.
14И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову расијаћу у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.
15И познаће да сам ја Господ кад их расијем по народима и разаспем по земљама.
16А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповиједају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.
17Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
18Сине човјечји, хљеб свој једи презајући и воду своју пиј дркћући и бринући се.
19И реци народу земаљском: овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој.
20И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.
21Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
22Сине човјечји, кака је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?
23Зато им реци: овако вели Господ Господ: укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: близу су дани и ријеч сваке утваре.
24Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка.
25Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ.
26Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
27Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује.
28Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ.