10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1А једанаесте године, трећега мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:
2Сине човјечји, кажи Фараону цару Мисирском и народу његову: на што си налик у величини својој?
3Ето, Асирац бјеше кедар на Ливану, лијепих грана и дебела хлада и висока раста, којему врхови бијаху међу густијем гранама.
4Вода га одгоји, бездана га узвиси; она ријекама својим тецијаше око његова стабла и пушташе потоке своје к свијем дрветима пољским.
5Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.
6На гранама његовијем вијаху гнијезда све птице небеске, и под гранама његовијем све звијери пољске лезијаху се, и у хладу његову сјеђаху сви велики народи.
7И бијаше лијеп величином својом и дужином грана својих, јер му коријен бијаше код велике воде.
8Кедри у врту Божијем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовијем гранама, и јавори не бијаху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божијем не бјеше на љепоту тако као он.
9Учиних га лијепа мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета Едемска што бијаху у врту Божијем.
10Зато овако вели Господ Господ: што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понијело висином његовом,
11Зато га дадох у руку најсилнијему међу народима да чини с њим што хоће, одвргох га за безбожност његову.
12И туђинци, најљући између народа, посјекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свијем долинама, и огранци му се изломише по свијем потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његова и оставише га.
13На изваљеном пању његову станују све птице небеске, и на гранама су његовијем све звијери пољске,
14Да се не поноси висином својом ниједно дрво крај воде и не диже врха својега међу густе гране, и од свијех што се натапају да се ниједно не узда у се ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који слазе у јаму.
15Овако вели Господ Господ: у који дан сиде у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих ријеке њезине, и велика вода стаде, и расцвијелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.
16Праском падања његова устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који слазе у јаму; и утјешише се на најдоњој страни земље сва дрвета Едемска, што је најбоље и најљепше на Ливану, сва што се натапаху.
17И они сидоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сјеђаху у хладу његову међу народима.
18На које си међу дрветима Едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима Едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.