1Ти, сине човјечји, пророкуј горама Израиљевијем, и реци: горе Израиљеве, чујте ријеч Господњу.
2Овако вели Господ Господ: што непријатељ говори за вас: ха ха! вјечне висине посташе наше нашљедство;
3Зато пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: што вас пустоше и прождиру са свијех страна, да постанете нашљедство осталијем народима, и постасте прича и руг народима,
4Зато, горе Израиљеве, чујте ријеч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевијем и хумовима, потоцима и долинама, и пустијем развалинама и градовима остављенијем, које посташе грабеж и потсмијех осталијем народима унаоколо,
5Зато овако вели Господ Господ: у огњу ревности своје говорих против осталијех народа и против све Едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је оплијенили.
6Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: овако вели Господ Господ: ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,
7Зато овако вели Господ Господ: ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.
8А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мојему Израиљу, јер ће скоро доћи.
9Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засијеване.
10И умножићу у вама људе, дом Израиљев савколики, и градови ће се населити и пустолине саградити.
11Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бијасте прије; и учинићу вам добра више него прије; и познаћете да сам ја Господ.
12И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наслиједиће вас, и бићете им нашљедство, и нећете их више затирати.
13Овако вели Господ Господ: што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,
14Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.
15И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.
16Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
17Сине човјечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим дјелима; пут њихов бијаше преда мном као нечистота жене одвојене.
18Зато излих гњев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гаднијех богова њиховијех, којима је оскврнише.
19И расијах их по народима, и разасуше се по земљама; по путовима њиховијем и по дјелима њиховијем судих им.
20И кад дођоше међу народе, гдје год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.
21Али ми се сажали ради светога имена мојега, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.
22Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светога имена својега, које оскврнисте у народима у које дођосте;
23И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.
24Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свијех земаља, и довешћу вас у вашу земљу.
25И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свијех нечистота ваших и од свијех гаднијех богова ваших.
26И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тијела вашега, и даћу вам срце месно.
27И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.
28И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.
29И опростићу вас свијех нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.
30И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.
31И опоменућете се злијех путова својих и дјела својих која не бјеху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.
32Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путова својих, доме Израиљев.
33Овако вели Господ Господ: кад вас очистим од свијех безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.
34И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.
35И рећи ће се: земља ова што бјеше пуста поста као врт Едемски, и градови што бјеху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.
36И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустјело. Ја Господ рекох, и учинићу.
37Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.
38Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховијем, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.