2Сине човјечји, бијаху двије жене, кћери једне матере.
3Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, ондје им пипаше груди, и ондје им згњечише дојке дјевојачке.
4А имена им бијаху, старијој Ола а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им бијаху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму.
5И Ола кад бијаше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима сусједима,
6Који ношаху порфиру, и бијаху кнезови и властељи, све лијепи младићи, витезови, који јахаху на коњма.
7И удари у курвање с њима, који сви бијаху најљепши између синова Асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове.
8А ни с Мисирцима не окани се курвања својега, јер спаваху с њом од младости њезине и они јој гњечише дјевојачке дојке и с њом се курваше.
9Зато је дадох у руке милосницима њезинијем, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.
10Они открише голотињу њезину, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој.
11А сестра њезина Олива видећи то упаљиваше се још горе него она, и курварство њезино бијаше горе од курварства сестре јој.
12Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, сусједима, красно одјевенијем, витезима који јахаху на коњма и сви бијаху лијепи младићи.
13И видјех гдје се оскврни, и гдје обје иду једнијем путем.
14И ова се још више курваше; јер кад би видјела људе написане на зиду, ликове Халдејске написане црвенилом,
15Опасане појасима по бедрима, са шаренијем капама на глави, који сви бијаху на очи као војводе налик на синове Вавилонске из земље Халдејске, своје постојбине,
16Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својима, и слаше посланике к њима у Халдејску.
17И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њезина од њих.
18И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њезине.
19Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи Мисирској,
20И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тијело као у магарца, и течење као у коња.
21И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради дјевојачких дојака твојих.
22Зато, Оливо, овако вели Господ Господ: ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те отсвуда,
23Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лијепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњма.
24И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шљемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом.
25И ставићу ревност своју теби насупрот, те ће радити с тобом гњевно, нос и уши одсјећи ће ти, и што те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и што те остане прождријеће огањ.
26И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој.
27Тако ћу учинити крај грдилу твојему и твојему курвању у земљи Мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сјећати Мисираца.
28Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја.
29И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твога, и грдило твоје и курварство твоје.
30То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове.
31Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њезину теби у руку.
32Овако вели Господ Господ: чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш потсмијех и руг, јер чаша много бере.
33Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије.
34И испићеш је и исциједити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ.
35Зато овако вели Господ Господ: што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, зато и ти носи грдило своје и курварства своја.
36Потом рече ми Господ: сине човјечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове,
37Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховијем и да су чиниле прељубу с гаднијем боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу.
38Још и ово ми чинише: скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише.
39Јер заклавши синове своје гаднијем боговима својим долазише у светињу моју истога дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мојега.
40И још слаше по људе да би дошли издалека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом.
41И сједала си на красан одар, пред којим бјеше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје.
42И бијаше ондје вика веселога мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне вијенце на главе.
43И рекох за остарјелу у курварству: још ће се курвати.
44И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалијем.
45Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које прољевају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховијем.
46Зато овако говори Господ Господ: довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплијене.
47И људство ће их засути камењем, и исјећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем.
48И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству.
49И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете гријехе гаднијех богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ.