1Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.
2Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;
3Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство на вас: изјешће тијело ваше као огањ. Стекосте богатство у пошљедње дане.
4Гле, виче плата вашијех посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.
5Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.
6Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.
7Трпите дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, тежак чека племенитога рода из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.
8Трпите дакле и ви, и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.
9Не уздишите један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.
10Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.
11Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте: јер је Господ милостив и смилује се.
12А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд.
13Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.
14Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.
15И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.
16Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи.
17Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.
18И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.
19Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,
20Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријеха.