10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?
2И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.
3А Јуда рече Симеуну брату својему: хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеун с њим.
4И изиде Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи.
5Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.
6И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухватише га отсјекоше му палце у руку и у ногу.
7Тада рече Адони-Везек: седамдесет царева отсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и ондје умрије.
8Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем.
9Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.
10И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.
11А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер.
12И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.
13И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.
14И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље; па скочи с магарца. А Халев јој рече: што ти је?
15А она му рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.
16А и синови Кенеја таста Мојсијева изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.
17Потом изиде Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.
18И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем.
19Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.
20И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.
21А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана.
22Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима.
23И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз.
24И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.
25А он им показа куда ће ући у град; и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом.
26И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.
27А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његовијех, ни из Танаха и села његовијех, ни становника из Дора и села његовијех, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његовијех; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи.
28А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.
29Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.
30Завулон не изагна становника из Китрона, ни становника из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.
31Асир не изагна становника из Акона, ни становника из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;
32Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.
33Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становника из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.
34А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину.
35И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифова, плаћаше данак.
36А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па на више.