10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1И у то вријеме, кад не бјеше цара у Израиљу, бјеше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудина.
2А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца својега у Витлејем Јудин, и оста ондје четири мјесеца.
3А муж њезин уста и отиде за њом да јој лијепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка својега, и два магарца; и она га уведе у кућу оца својега, и кад га видје отац њезин обрадова се доласку његову.
4И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и ондје јеђаху и пијаху и ноћиваху.
5А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету својему: поткријепи срце своје залогајем хљеба, па онда идите.
6И тако сједоше и сједоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: хајде остани још ноћас, и буди весео.
7Али човјек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи ондје.
8Потом урани петога дана да иде; и рече му отац младичин: поткријепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
9Тада уста човјек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овдје; ето доцкан је, преноћи овдје, и буди весео, па сјутра ураните на пут, и иди к својему шатору.
10Али човјек не хтје ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.
11А кад бијаху близу Јевуса, дан бијаше нагао врло, па рече слуга господару својему: хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.
12А господар му рече: нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевијех, него ћемо ићи до Гаваје.
13Још рече момку својему: хајде брже да стигнемо у које од тијех мјеста и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
14И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
15И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, сједе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.
16И гле, један старац враћаше се с посла својега из поља увече, а бијаше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи онога мјеста бјеху синови Венијаминови.
17И он подигав очи своје угледа онога човјека путника на улици градској; и рече му старац: куда идеш? и откуда идеш?
18А он му одговори: идемо до Витлејема Јудина до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудина, а сада идем к дому Господњему и нема никога да ме прими у кућу.
19А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хљеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.
20А старац му рече: буди миран; што ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
21И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.
22А кад се развеселише, гле, људи онога града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: изведи тога човјека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.
23И изашав к њима онај човјек, господар од куће, рече им: не, браћо, не чините зла; кад је човјек ушао у моју кућу, не чините тога безумља.
24Ево кћи моја дјевојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима што вам је воља, само човјеку овому не чините тога безумља.
25Али га не хтјеше послушати они људи; тада онај човјек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је цијелу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забијеље.
26И дошавши жена у зору паде код врата од куће онога човјека гдје бјеше господар њезин, и лежа докле се не расвану.
27А господар њезин уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућнијем, и руке јој на прагу.
28И рече јој: устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човјек пође у мјесто своје,
29И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исијече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.
30И ко год видје говораше: није се учинило нити се видјело тако што откад изидоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и вијећајте и говорите.