1Тада изидоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.
2И главари свега народа, свијех племена Израиљевијех, дођоше на збор народа Божијега, четири стотине тисућа људи пјешака који махаху мачем.
3А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: кажите како се догодило то зло.
4А Левит, муж убијене жене, одговори и рече: дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.
5А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтјеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умрије.
6Зато узев иночу своју исјекох је на комаде и разаслах је у све крајеве нашљедства Израиљева; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.
7Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и вијећајте.
8А сав народ уста једнодушно и рече: да не идемо ниједан к шатору својему, и ни један да се не враћа кући својој.
9Него ово да учинимо Гаваји: да бацимо ждријеб за њу.
10Да узмемо по десет људи од стотине по свијем племенима Израиљевијем, и по стотину од тисуће, и по тисућу од десет тисућа, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.
11И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.
12Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: какво се то зло учини међу вама?
13Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтјеше синови Венијаминови послушати браће своје, синова Израиљевијех.
14Него се скупише синови Венијаминови из својих мјеста у Гавају да изиду да се бију са синовима Израиљевијем.
15И наброји се у то време синова Венијаминовијех из њиховијех градова двадесет и шест тисућа људи који махаху мачем осим становника Гавајских, којих бјеше на број седам стотина људи одабранијех.
16У свем том народу бјеше седам стотина људи одабранијех, који бјеху љеваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.
17А људи Израиљаца наброји се осим синова Венијаминовијех четири стотине тисућа људи који махаху мачем, самијех војника.
18И уставши отидоше к дому Бога силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.
19Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у око према Гаваји.
20И изидоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.
21А синови Венијаминови изидоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и двије тисуће људи.
22Али се народ синова Израиљевијех ослободи, те се опет уврсташе на истом мјесту гдје се бијаху уврстали првога дана.
23Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата својега? А Господ им рече: изидите на њих.
24И изидоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.
25И синови Венијаминови изидоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевијех опет осамнаест тисућа људи, који сви махаху мачем.
26Тада сви синови Израиљеви и сав народ изидоше и дођоше к дому Бога силнога, и плакаше и стајаше ондје пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.
27Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер ондје бијаше ковчег завјета Божијега у оно вријеме;
28И Финес син Елеазара сина Аронова стајаше пред њим у оно вријеме. И рекоше: хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијаминове брата својега или ћемо се оканити? А Господ им рече: изидите, јер ћу их сјутра предати вама у руке.
29Тада намјести Израиљ засједе око Гаваје.
30И синови Израиљеви изидоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом.
31А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сјећи народ као првом и другом по путовима, од којих један иде к дому Бога силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља.
32И рекоше синови Венијаминови: падају пред нама као прије. А синови Израиљеви рекоше: да бјежимо да их отргнемо од града на путове.
33Тада сви синови Израиљеви кретоше се са својега мјеста и уврсташе се у Вал-Тамару; и засједе Израиљеве искочише из мјеста својега, из лука Гавајских.
34И дође на Гавају десет тисућа људи изабранијех из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити.
35И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминовијех двадесет и пет тисућа и сто људи, који сви мачем махаху.
36И синови Венијаминови видјеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминовијех уздајући се у засједе које бијаху намјестили код Гаваје;
37А они што бијаху у засједи брже навалише у Гавају, и ушавши исјекоше све по граду оштријем мачем.
38А бијаху синови Израиљеви уговорили с онима у засједи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града.
39Тако синови Израиљеви стадоше бјежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исјекоше до тридесет људи између синова Израиљевијех говорећи: доиста падају пред нама као у пређашњем боју.
40Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба.
41Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило;
42И побјегоше испред синова Израиљевијех к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом.
43Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку.
44И погибе синова Венијаминовијех осамнаест тисућа људи, самијех јунака.
45А оних што се окретоше и побјегоше у пустињу к стијени Римону, напабирчише их по путовима пет тисућа људи, и тјераше их до Гидома и побише их двије тисуће људи.
46И тако свега погибе онај дан синова Венијаминовијех двадесет и пет тисућа људи који махаху мачем, све самијех јунака.
47И бјеше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стијени Римону, и осташе на стијени Римону четири мјесеца.
48Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовијем исјекоше оштријем мачем и људе по градовима и стоку и што се год нађе; и све градове који осташе попалише огњем.