9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех
2И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.
3И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.
4А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.
5И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?
6А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.
8А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
9А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!
10Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!
11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.
12И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.
13И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.
14И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.
15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.
16И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.
17И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.
19И кад би увече изиђе на поље из града.
20И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.
21И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.
22И одговарајући Исус рече им:
23Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.
24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.
25И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.
26Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.
27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,
28И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?
29А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.
31И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?
32Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.
33И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.