1И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.
2И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.
3Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;
4И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?
6А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.