18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: може ли човјек пустити жену?
3А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5И одговарајући Исус рече им: по тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.
6А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.
7Зато остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој,
8И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.
9А што је Бог саставио човјек да не раставља.
10И у кући опет запиташе га за то ученици његови.
11И рече им: који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.
13И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.
15Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?
18А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.
19Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.
20А он одговарајући рече му: учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.
21А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.
22А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.
23И погледавши Исус рече ученицима својима: како је тешко богатима ући у царство небеско!
24А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божије!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасти?
27А Исус погледавши на њих рече: људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28А Петар му поче говорити: ето ми смо оставили све, и за тобом идемо.
29А Исус одговарајући рече: заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, ли дјецу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.
31Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:
33Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;
34И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.
35И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити.
36А он рече: што хоћете да вам учиним?
37А они му рекоше: дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој.
38А Исус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим?
39А они му рекоше: можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се;
40Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42А Исус дозвавши их рече им: знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе! помилуј ме!
48И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: сине Давидов! помилуј ме!
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: не бој се; устани, зове те.
50А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу.
51И одговарајући рече му Исус: шта хоћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.
52А Исус рече му: иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.