10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
2И Господ рече Мојсију говорећи:
3Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ћу дати синовима Израиљевијем; по једнога човјека од свакога племена отаца њиховијех пошљите, све главаре између њих.
4И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповијести Господњој; и сви људи бјеху главари синова Израиљевијех.
5А ово су им имена: од племена Рувимова Самуило син Захуров;
6Од племена Симеунова Сафат син Сурин;
7Од племена Јудина Халев син Јефонијин;
8Од племена Исахарова Игал син Јосифов;
9Од племена Јефремова Авсије син Навин;
10Од племена Венијаминова Фалтије син Рафујев;
11Од племена Завулонова Гудило син Судин;
12Од племена Јосифова, од племена Манасијина Гадије син Сусин;
13Од племена Данова Амило син Гамалин;
14Од племена Асирова Сатур син Михаилов;
15Од племена Нефталимова Навија син Савин;
16Од племена Гадова Гудило син Махилов.
17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навина Исус.
18И шаљући их Мојсије да уходе земљу Хананску рече им: идите овуда на југ, па изидите на гору;
19И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
20И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
21И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу.
22И отишавши уходише земљу од пустиње Синске до Реова како се иде у Емат.
23И идоше на југ, и дођоше до Хеврона, гдје бијаху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон бјеше сазидан на седам година прије Соана Мисирскога.
24Потом дођоше до потока Есхола, и ондје отсјекоше лозу с гроздом једнијем, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
25И прозва се оно мјесто поток Есхол од грозда, који ондје отсјекоше синови Израиљеви.
26И послије четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевијех у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповједише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
28И приповиједајући им рекоше: идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млијеко и мед, и ево рода њезина.
29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видјесмо ондје и синове Енакове.
30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
32Али други људи који идоше с њим говораху: не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевијем говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видјесмо у њој јесу људи врло велики.
34Видјесмо ондје и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, таки се и њима чињасмо.