35 I have shewed you all things, how that so labouring ye ought to support the weak, and to remember the words of the Lord Jesus, how he said, It is more blessed to give than to receive.
1Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: камо да смо помрли у земљи Мисирској или да помремо у овој пустињи!
3Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и дјеца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4И рекоше међу собом: да поставимо старјешину, па да се вратимо у Мисир.
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свијем збором синова Израиљевијех.
6А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између онијех што уходише земљу, раздријеше хаљине своје,
7И рекоше свему збору синова Израиљевијех говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8Ако смо мили Господу, он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млијеко и мед.
9Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; отступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свијем синовима Израиљевијем у шатору од састанка.
11И рече Господ Мојсију: докле ће ме вријеђати тај народ? Кад ли ће ми вјеровати послије толиких знака што сам учинио међу њима?
12Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овога.
13А Мојсије рече Господу: али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дању и у ступу огњеном ноћу;
15Па кад побијеш овај народ, све до једнога, говориће народи, који су чули приповијест о теби, говорећи:
16Није могао Господ довести народа овога у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17Нека се дакле прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и гријех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећега и четвртога кољена.
19Опрости безакоње овому народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овому од Мисира довде.
20А Господ рече: праштам по ријечи твојој.
21Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22Ти људи који видјеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше ријечи моје,
23Неће видјети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховијем, неће видјети ни један од оних који ме увриједише.
24А слугу својега Халева, у којем бјеше други дух и који се сасвијем мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и сјеме ће је његово наслиједити.
25Али Амалик и Хананеј сједе у долини, зато се сјутра вратите натраг, и идите у пустињу к Црвеном Мору.
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27Докле ће тај зли збор викати на ме? Чуо сам вику синова Израиљевијех, којом вичу на ме.
28Кажи им: тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29У овој ће пустињи попадати мртва тјелеса ваша, и сви између вас који су избројени у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30Нећете ући у земљу, за коју подигав руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева сина Јефонијина и Исуса сина Навина.
31А дјецу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32А ваша тјелеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33А дјеца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају тјелеса ваша у пустињи.
34По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, на сваки дан по годину, носићете гријехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злому, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помријети.
36А људи које бјеше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помријеше од помора пред Господом;
38А Исус син Навин и Халев син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39И Мојсије каза све ове ријечи свијем синовима Израиљевијем, и народ плака веома.
40А сјутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: ево нас, идемо на мјесто за које је говорио Господ, јер згријешисмо.
41Али Мојсије рече: зашто преступате заповијест Господњу? Од тога неће бити ништа.
42Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
43Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
44Али они ипак навалише да иду наврх горе; али ковчег завјета Господњега и Мојсије не изађоше из окола.
45Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.