9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А кад чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
2Тада се Израиљ завјетова Господу и рече: ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.
3И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затр њих и градове њихове, и прозва оно мјесто Орма.
4Потом пођоше од горе Ора к Црвеном Мору обилазећи земљу Едомску, и ослаби дух народу од пута.
5И викаше народ на Бога и на Мојсија: зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хљеба ни воде, а овај се никаки хљеб већ огадио души нашој.
6А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помрије много народа у Израиљу.
7Тада дође народ к Мојсију и рекоше: згријешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
8И Господ рече Мојсију: начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
9И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од мједи, и оздрави.
10Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у око у Овоту.
11И из Овота отишавши стадоше у око на брдима Аваримским у пустињи која је према Моавској с истока.
12Оданде отишавши стадоше у око у долини Зареду.
13И одатле отишавши стадоше у око на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе Аморејске. Јер је Арнон међа Моавска између Моаваца и Аморејаца.
14Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: на Вајева у Суфи и на потоке Арнонске.
15Јер ти потоци, који допиру до мјеста Ара, теку покрај међе Моавске.
16А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који бјеше рекао Господ Мојсију: скупи народ, и даћу им воде.
17Тада пјева Израиљ пјесму ову: Дижи се, студенче; припијевајте га;
18Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с онијем који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
19А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
20А из Вамота у долину која је у пољу Моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.
21Тада посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејском говорећи:
22Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пријеђемо међу твоју.
23Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
24Али га исијече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока до синова Амоновијех, јер тврда бјеше међа синова Амоновијех.
25И узе Израиљ сва она мјеста и насели се у свим градовима Аморејским, у Есевону и у свијем селима његовијем.
26Јер Есевон бјеше град Сиона цара Аморејскога, који бјеше први завојштио на цара Моавскога и бјеше му узео сву земљу његову до Арнона.
27Зато говоре у причи: ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.
28Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионова, и спали Ар Моавски и становнике на висини Арнонској.
29Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хамосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону цару Аморејском.
30Али их постријељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
31И тако живје Израиљ у земљи Аморејској.
32Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који бијаху ондје.
33Потом обративши се пођоше у Васан; и изиде Ог цар Васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.
34А Господ рече Мојсију: не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону цару Аморејском који живљаше у Есевону.
35И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.