35 I have shewed you all things, how that so labouring ye ought to support the weak, and to remember the words of the Lord Jesus, how he said, It is more blessed to give than to receive.
1А Кореј син Исара сина Ката сина Левијева, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимова побунише се,
2И усташе на Мојсија, и с њима двјеста и педесет људи између синова Израиљевијех, главара народнијех, који се сазиваху на збор и бијаху људи знатни.
3И скупише се на Мојсија и на Арона, и рекоше им: доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?
4Кад то чу Мојсије, паде ничице.
5Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: сјутра ће показати Господ ко је његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао онога ће пустити к себи.
6Ово учините: узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.
7И метните сјутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!
8И рече Мојсије Кореју: чујте синови Левијеви!
9Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљева пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?
10Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?
11Зато ти и сва дружина твоја скуписте се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?
12И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона синове Елијавове. А они одговорише: нећемо да идемо.
13Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млијеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?
14Јеси ли нас одвео у земљу гдје тече млијеко и мед? и јеси ли нам дао да имамо њива и винограда? хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.
15Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: немој погледати на дар њихов; ниједнога магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какога зла.
16Потом рече Мојсије Кореју: ти и сви твоји станите сјутра пред Господом, ти и они и Арон.
17И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двјеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.
18И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.
19А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.
20И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
21Одвојте се из тога збора, да их одмах сатрем.
22А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком тијелу! овај један згријешио, и на сав ли ћеш се збор гњевити?
23Опет рече Господ Мојсију говорећи:
24Реци збору и кажи: отступите од шатора Корејева и Датанова и Авиронова.
25И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старјешине Израиљеве.
26И рече збору говорећи: отступите од шатора тијех безбожника, и не додијевајте се ничега што је њихово, да не изгинете са свијех гријеха њиховијех.
27И отступише са свијех страна од шатора Корејева и Датанова Авиронова; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора својега са женама својим и са синовима својим и с дјецом својом.
28Тада рече Мојсије: овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дјела, и да ништа не чиним од себе:
29Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;
30Ако ли што ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свијем што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увриједили Господа.
31А кад изговори ријечи ове, расједе се земља под њима,
32И отворивши земља уста своја прождрије их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.
33И тако сиђоше са свијем што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.
34А сви Израиљци који бијаху око њих побјегоше од вике њихове, јер говораху: да нас не прождре земља.
35И изађе огањ од Господа, и сажеже онијех двјеста и педесет људи који принесоше кад.
36Тада рече Господ Мојсију говорећи:
37Кажи Елеазару сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тога гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;
38Кадионице онијех који огријешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевијем знак.
39И покупи Елеазар свештеник кадионице мједене, којима бјеху кадили они што изгорјеше, и расковаше их на оков олтару
40За спомен синовима Израиљевијем, да не приступа нико други који није рода Аронова да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му бјеше казао Господ преко Мојсија.
41А сјутрадан викаше сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона говорећи: побисте народ Господњи.
42А кад се стјецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.
43И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.
44И рече Господ Мојсију говорећи:
45Уклоните се из тога збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.
46И рече Мојсије Арону: узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гњев жесток изађе од Господа, и помор поче.
47И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ бјеше почео у народу; и окадив очисти народ.
48И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.
49А онијех који помријеше од тога помора бјеше четрнаест тисућа и седам стотина, осим онијех што изгибоше с Кореја.
50И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.