1А Кореј син Исара сина Ката сина Левијева, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимова побунише се,
2И усташе на Мојсија, и с њима двјеста и педесет људи између синова Израиљевијех, главара народнијех, који се сазиваху на збор и бијаху људи знатни.
3И скупише се на Мојсија и на Арона, и рекоше им: доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?
4Кад то чу Мојсије, паде ничице.
5Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: сјутра ће показати Господ ко је његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао онога ће пустити к себи.
6Ово учините: узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.
7И метните сјутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!
8И рече Мојсије Кореју: чујте синови Левијеви!
9Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљева пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?
10Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?
11Зато ти и сва дружина твоја скуписте се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?
12И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона синове Елијавове. А они одговорише: нећемо да идемо.
13Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млијеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?
14Јеси ли нас одвео у земљу гдје тече млијеко и мед? и јеси ли нам дао да имамо њива и винограда? хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.
15Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: немој погледати на дар њихов; ниједнога магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какога зла.
16Потом рече Мојсије Кореју: ти и сви твоји станите сјутра пред Господом, ти и они и Арон.
17И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двјеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.
18И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.
19А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.
20И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
21Одвојте се из тога збора, да их одмах сатрем.
22А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком тијелу! овај један згријешио, и на сав ли ћеш се збор гњевити?
23Опет рече Господ Мојсију говорећи:
24Реци збору и кажи: отступите од шатора Корејева и Датанова и Авиронова.
25И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старјешине Израиљеве.
26И рече збору говорећи: отступите од шатора тијех безбожника, и не додијевајте се ничега што је њихово, да не изгинете са свијех гријеха њиховијех.
27И отступише са свијех страна од шатора Корејева и Датанова Авиронова; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора својега са женама својим и са синовима својим и с дјецом својом.
28Тада рече Мојсије: овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дјела, и да ништа не чиним од себе:
29Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;
30Ако ли што ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свијем што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увриједили Господа.
31А кад изговори ријечи ове, расједе се земља под њима,
32И отворивши земља уста своја прождрије их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.
33И тако сиђоше са свијем што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.
34А сви Израиљци који бијаху око њих побјегоше од вике њихове, јер говораху: да нас не прождре земља.
35И изађе огањ од Господа, и сажеже онијех двјеста и педесет људи који принесоше кад.
36Тада рече Господ Мојсију говорећи:
37Кажи Елеазару сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тога гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;
38Кадионице онијех који огријешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевијем знак.
39И покупи Елеазар свештеник кадионице мједене, којима бјеху кадили они што изгорјеше, и расковаше их на оков олтару
40За спомен синовима Израиљевијем, да не приступа нико други који није рода Аронова да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му бјеше казао Господ преко Мојсија.
41А сјутрадан викаше сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона говорећи: побисте народ Господњи.
42А кад се стјецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.
43И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.
44И рече Господ Мојсију говорећи:
45Уклоните се из тога збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.
46И рече Мојсије Арону: узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гњев жесток изађе од Господа, и помор поче.
47И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ бјеше почео у народу; и окадив очисти народ.
48И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.
49А онијех који помријеше од тога помора бјеше четрнаест тисућа и седам стотина, осим онијех што изгибоше с Кореја.
50И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.