18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
2И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.
3И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.
4И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.
5И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,
6И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити;
7Него у дане гласа седмога анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.
8И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.
9И отидох к анђелу, и рекох му: дај ми књижицу. И рече ми: узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.
10И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устима мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.
11И рече ми: ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.