18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.
2И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине?
3И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.
4И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.
5И један од старјешина рече ми: не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.
6И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.
7И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.
8И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.
9И пјеваху пјесму нову говорећи: достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,
10И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.
11И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљада хиљада.
12Говорећи гласом великијем: достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.
13И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.
14И четири животиње говораху: амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.