1И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;
2И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрње сунце и небо од дима студенчева;
3И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.
4И рече им се да не уде трави земаљској нити икакој зелени, нити икаку дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својима.
5И даде им се да их не убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење скорпијино кад уједе човјека;
6И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и жељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.
7И скакавци бијаху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховима као круне од злата, и лица њихова као лица човјечија.
8И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као у лавова;
9И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њиховијех бијаше као глас кола кад многи коњи трче на бој;
10И имаху репове као скорпијине, и жалци бијаху на реповима њиховима; и дана им бјеше област да уде људима пет мјесеци.
11И имаху над собом цара анђела бездана којему је име Јеврејски Авадон, а Грчки Аполион.
12Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем.
13И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара који је пред Богом,
14Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: одријеши четири анђела који су свезани код ријеке велике Еуфрата.
15И бише одријешена четири анђела који бијаху приправљени на сахат, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.
16И број војника на коњима бијаше двјеста хиљада хиљада; и чух број њихов.
17И тако видјех у утвари коње, и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њиховијех бијаху као главе лавова, и из уста њиховијех излажаше огањ и дим и сумпор.
18И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њиховијех.
19Јер сила коња бјеше у устима њиховима, и у реповима њиховима; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.
20И остали људи који не бише побијени злима овима, не покајаше се од дјела руку својијех да се не поклањају ђаволима, ни идолима златнима и сребрнима и мједенима и каменима и дрвенима, који ни могу видјети, ни чути, ни ходити;
21Нити се покајаше од убиства својијех, ни од чарања својијех, ни од курварства својега, ни од крађа својијех.