18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1И потом видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не душе вјетар на земљу, ни на море, ни на икако дрво.
2И видјех другога анђела гдје се пење од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великијем на четири анђела којима бјеше дано да кваре земљу и море, говорећи:
3Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашега на челима њиховима.
4И чух број запечаћенијех, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћенијех од свију кољена синова Израиљевијех;
5Од кољена Јудина дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Рувимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Гадова дванаест хиљада запечаћенијех;
6Од кољена Асирова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Нефталимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Манасијина дванаест хиљада запечаћенијех;
7Од кољена Симеунова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Левијева дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Исахарова дванаест хиљада запечаћенијех;
8Од кољена Завулонова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Јосифова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Венијаминова дванаест хиљада запечаћенијех.
9Потом видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.
10И повикаше гласом великијем говорећи: спасеније Богу нашему, који сједи на пријестолу, и јагњету.
11И сви анђели стајаху око пријестола и старјешине и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу.
12Говорећи: амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему ва вијек вијека. Амин.
13И одговори један од старјешина говорећи ми: ови обучени у бијеле хаљине ко су, и откуда дођоше?
14И рекох му: господару! ти знаш. И рече ми: ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише хаљине своје у крви јагњетовој.
15За то су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих.
16Више неће огладњети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.
17Јер јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех.