9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А Јорам син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатова над Јудом, и царова дванаест година.
2И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који бјеше начинио отац његов.
3Али оста у гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, и не отступи од њих.
4А Миса цар Моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљеву сто тисућа јагањаца и сто тисућа овнова под руном.
5Али кад умрије Ахав, одметну се цар Моавски од цара Израиљева.
6А цар Јорам изиде у то вријеме из Самарије и преброји свега Израиља.
7И отиде, те посла к Јосафату цару Јудину и поручи му: цар Моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
8Иза тога рече: а којим ћемо путем ићи? А он рече: преко пустиње Едомске.
9И тако изиде цар Израиљев и цар Јудин и цар Едомски, и идоше путем седам дана, и не бијаше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.
10И рече цар Израиљев: јаох! дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.
11А Јосафат рече: има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљева одговори и рече: овдје је Јелисије син Сафатов, који је Илији пољевао водом руке.
12Тада рече Јосафату: у њега је ријеч Господња: И отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар Едомски.
13А Јелисије рече цару Израиљеву: шта је мени до тебе? иди ка пророцима оца својега и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.
14А Јелисије рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудина, не бих марио за те нити бих те погледао.
15Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;
16И рече: овако вели Господ: начините по овој долини много јама.
17Јер овако вели Господ: нећете осјетити вјетра нити ћете видјети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.
18Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.
19И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посјећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.
20А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од Едомске, и напуни се земља воде.
21А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.
22А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду гдје се црвени као крв.
23И рекоше: крв је; побили су се цареви, и један другога погубили; сада дакле на плијен, Моавци!
24А кад дођоше до окола Израиљева, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побјегоше испред њих, а они уђоше у земљу Моавску бијући их.
25И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посјекоше тако да само оставише камење у Кирарасету. И опколивши га праћари стадоше га бити.
26А цар Моавски кад видје да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара Едомскога, али не могоше.
27Тада узе сина својега првенца који шћаше бити цар на његово мјесто, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гњев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.