9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.
2Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.
3Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Тебе призивљем, јер ћеш ме услишити, Боже! пригни к мени ухо своје, и чуј ријечи моје.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој.
8Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила својих заклони ме
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји.
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци.
15А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје.