10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1И рече Господ Мојсију: иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље Мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: сјемену твојему даћу је.
2И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
3И одвешће вас у земљу гдје тече млијеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.
4А народ чувши ову злу ријеч ожалости се, и нико не метну на се својега накита.
5Јер Господ рече Мојсију: кажи синовима Израиљевијем: ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истријебићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.
6И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.
7А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза окола далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза окола.
8И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима својега шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.
9А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.
10И сав народ видећи ступ од облака гдје стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од својега шатора.
11И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.
12И рече Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном.
13Ако сам дакле нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ.
14И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор.
15А Мојсије му рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде.
16Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи.
17А Господ рече Мојсију: учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.
18Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју.
19А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.
20И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив.
21И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену.
22И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.
23Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.