1А послије изиде Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: овако вели Господ Бог Израиљев: пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2Али Фараон рече: ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3А они рекоше: Бог Јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, да не пошље на нас помор или мач.
4А цар Мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његова? Идите на свој посао.
5Још рече Фараон: ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
6И у исти дан заповједи Фараон настојницима над народом и управитељима његовијем, и рече:
7Отселе немојте давати народу пљеве за опеке као дослије, нека иду сами и купе себи пљеву.
8А колико су опека дослије начињали толико изгоните и отселе, нити што смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: да идемо да принесемо жртву Богу својему.
9Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљивијех ријечи.
10И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: тако вели Фараон: ја вам нећу давати пљеве.
11Идите сами и купите себи пљеве гдје нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12И разиде се народ по свој земљи Мисирској да чува стрњику мјесто пљеве.
13А настојници наваљиваху говорећи: свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било пљеве.
14И управитељи синова Израиљевијех, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као прије?
15И отидоше управитељи синова Израиљевијех, и повикаше к Фараону говорећи: зашто чиниш тако слугама својим?
16Пљева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17А он рече: беспосличите, беспосличите, и зато говорите: да идемо да принесемо жртву Господу.
18Него идите, радите; пљева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19И управитељи синова Израиљевијех видјеше да је зло по њих што им се каза: да не буде опека мање на дан.
20И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изидоше пред њих.
21Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовијем, и дадосте им мач у руку да нас побију.
22И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? зашто си ме послао?
23Јер откако изидох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овијем, а ти не избави народа својега.