9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А неко од племена Левијева отиде и ожени се кћерју Левијевом.
2И она затрудње и роди сина; и видјећи га лијепа кријаше га три мјесеца.
3А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке.
4А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
5А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
6А кад отвори, видје дијете, и гле, дијете плакаше; и сажали јој се, и рече: то је Јеврејско дијете.
7Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете?
8А кћи Фараонова рече јој: иди. И отиде дјевојчица, и дозва матер дјетињу.
9И кћи Фараонова рече јој: узми ово дијете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дијете и одоји га.
10А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: јер га из воде извадих.
11И кад Мојсије бијаше велик, изиде к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И видје гдје некакав Мисирац бије човјека Јеврејина између браће његове.
12И обазрев се и тамо и амо, кад видје да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у пијесак.
13И сјутрадан изиде опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оному који чињаше криво: зашто бијеш ближњега својега?
14А он рече: ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: заиста се дознало.
15И Фараон чув за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побјеже од Фараона и дође у земљу Мадијамску, и сједе код једнога студенца.
16А свештеник Мадијамски имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наљевати у појила да напоје стадо оца својега.
17А дођоше пастири, и отјераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.
18И оне се вратише к оцу својему Рагуилу; а он рече: што се данас тако брзо вратисте?
19А оне рекоше: један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.
20А он рече кћерима својим: па гдје је? зашто остависте тога човјека? зовите га да једе.
21И Мојсије се склони да живи код онога човјека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.
22И она роди сина, и он му надједе име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.
23А послије много времена умрије цар Мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.
24И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завјета својега с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.