10 Be it known unto you all, and to all the people of Israel, that by the name of Jesus Christ of Nazareth, whom ye crucified, whom God raised from the dead, even by him doth this man stand here before you whole.
1А Господ рече Мојсију: иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његовијех, да учиним ове знаке своје међу њима,
2И да приповиједаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
3И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: овако вели Господ Бог Јеврејски: докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.
4Јер ако нећеш пустити народа мојега, ево сјутра ћу нанијети скакавце на земљу твоју;
5И покриће сву земљу да се неће видјети земље, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.
6И напуниће их се куће твоје и куће свијех слуга твојих и куће свијех Мисираца, што нијесу видјели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренув се отиде од Фараона.
7А слуге рекоше Фараону: докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу својему. Зар још не видиш гдје пропаде Мисир?
8И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: идите, послужите Господу Богу својему. А који су што ће ићи?
9А Мојсије рече: с дјецом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.
10А он им рече: тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с дјецом вашом! Видите да зло мислите.
11Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отјера их од себе Фараон.
12Тада рече Господ Мојсију: пружи руку своју на земљу Мисирску, да дођу скакавци на земљу Мисирску и поједу све биље по земљи, што год оста иза града.
13И пружи Мојсије штап свој на земљу Мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цијели дан и цијелу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.
14И дођоше скакавци на сву земљу Мисирску, и попадаше по свијем крајевима Мисирским силни веома, каких прије нигда није било нити ће кад бити онаких.
15И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољскога у свој земљи Мисирској.
16Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: згријеших Господу Богу вашему и вама.
17Али ми још сада само опрости гријех мој, и молите се Господу Богу својему да уклони од мене само ову смрт.
18И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
19И окрену Господ вјетар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у цијелој земљи Мисирској.
20Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех.
21И рече Господ Мојсију: пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи Мисирској така да ће је пипати.
22И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи Мисирској за три дана.
23Не виђаху један другога, и нико се не маче с мјеста гдје бјеше за три дана; али се код свијех синова Израиљевијех видјело по становима њиховијем.
24Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а дјеца ваша нека иду с вама.
25А Мојсије рече: треба да нам даш и што ћемо принијети и сажећи на жртву Господу Богу својему;
26Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу својему, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.
27Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хтје их пустити.
28И рече му Фараон: иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.
29А Мојсије рече: право си казао; нећу ти више доћи на очи.