9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Од Павла вољом Божијом позванога апостола Исуса Христа, и од Состена брата,
2Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивљу име Господа нашега Исуса Христа на свакоме мјесту и њиховоме и нашему:
3Благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.
4Захваљујем свагда Богу својему за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу,
5Те се у свему обогатисте кроза њ, у свакој ријечи и сваком разуму,
6Као што се свједочанство Христово утврди међу вама;
7Тако да немате недостатка ни у једноме дару, ви који чекате откривења Господа нашега Исуса Христа,
8Који ће вас и утврдити до самога краја да будете прави на дан Господа нашега Исуса Христа.
9Вјеран је Бог који вас позва у заједницу сина својега Исуса Христа Господа нашега.
10Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.
11Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојинијех домашњијех да су свађе међу вама,
12А то кажем да један од вас говори: ја сам Павлов; а други: ја сам Аполов; а трећи: ја сам Кифин; а четврти: ја сам Христов.
13Еда ли се Христос раздјели? Еда ли се Павле разапе за вас? или се у име Павлово крстисте?
14Хвала Богу што ја ниједнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја;
15Да не рече ко да у своје име крстих.
16А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио.
17Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповиједам јеванђеље, не премудријем ријечима, да не изгуби силу крст Христов.
18Јер је ријеч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.
19Јер је писано: погубићу премудрост премудријех, и разум разумнијех одбацићу.
20Гдје је премудри? Гдје је књижевник? Гдје је препирач овога вијека? Не претвори ли Бог мудрост овога свијета у лудост?
21Јер будући да у премудрости Божијој не позна свијет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који вјерују.
22Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.
23А ми проповиједамо Христа разапета, Јеврејима дакле саблазан а Грцима безумље;
24Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.
25Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.
26Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудријех по тијелу, ни много силнијех ни много племенитијех;
27Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јако;
28И што је неплеменито пред свијетом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јест,
29Да се не похвали ниједно тијело пред Богом.
30Из којега сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење.
31Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали.