40 And this is the will of him that sent me, that every one which seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповијести као што вам предадох.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.
6Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж од жене; а све је од Бога.
13Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.
16Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.
17Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто вјерујем од овога.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.
21Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб.
24И захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: ово је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.
28Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;
29Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.