9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата до жене:
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има својега мужа;
3Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.
5Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за вријеме, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашијем неуздржањем.
6Али ово говорим по свјету а не по заповијести;
7Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако а онај онако.
8А неожењенијем и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10А ожењенијем заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својијем мужем); и муж да не пушћа жене.
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живљети с њим, да је не оставља.
13И жена ако има мужа некрштена и он се приволи живљети с њом, да га не оставља.
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога; јер иначе дјеца ваша била би нечиста, а сад су света.
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таковом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17Само као што је Бог раздијелио свакоме, и као што је свакога позвао Господ онако нека живи. И тако заповиједам по свијем црквама.
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповијести Божијех.
20Сваки нека остане у ономе звању у коме је позван.
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у ономе нека остане пред Господом.
25А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем свјет, као који сам помилован од Господа, да будем вјеран.
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човјеку добро тако бити.
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се раздријешиш; јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене.
28А ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила: али ће имати такови невоље тјелесне; а ја вас жалим.
29А ово говорим, браћо, јер је остало вријеме прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета.
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33А који је ожењен брине се за свјетско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је дјевојка.
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за свјетско, како ће угодити мужу.
35А оно говорим на корист вама самијем, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и пристојну службу Господу без сметње.
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову дјевојку кад остане усидјелица, и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, не гријеши ако се уда.
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу својему да задржи дјевојку, добро чини.
38Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40Али је блаженија ако остане тако по мојему свјету; јер мислим да и ја имам Духа Божијега.