9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
2Знате, да кад бијасте незнабошци, идосте к идолима безгласнима, како вас вођаху.
3Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом светијем.
4Дарови су различни, али је Дух један.
5И различне су службе, али је један Господ.
6И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.
7А у свакоме се појављује Дух на корист;
8Јер једноме се даје Духом ријеч премудрости; а другоме ријеч разума по истоме Духу;
9А другоме вјера, тијем истијем Духом; а другоме дар исцјељивања, по томе истом Духу;
10А другоме да чини чудеса, а другоме пророштво, а другоме да разликује духове, а другоме различни језици, а другоме да казује језике.
11А ово све чини један и тај исти Дух раздјељујући по својој власти свакоме како хоће.
12Јер као што је тијело једно и уде има многе, а сви уди једнога тијела, премда су многи, једно су тијело: тако и Христос.
13Јер једнијем духом ми се сви крстисмо у једно тијело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једнијем Духом напојисмо.
14Јер тијело није један уд, него многи.
15Ако рече нога: ја нијесам рука, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела?
16И ако рече ухо: ја нијесам око, нијесам од тијела; еда ли зато није од тијела? Кад би све тијело било око, гдје је чувење?
17А кад би све било чувење, гдје је мирисање?
18Али Бог постави све уде у тијелу како је кога хтио.
19А кад би сви били један уд, гдје је тијело?
20Сад су пак многи уди а једно тијело.
21Али око не може рећи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате ми.
22Него још који се уди тијела чине да су најслабији најпотребнији су.
23И који нам се чине да су најсрамотнији на тијелу, на оне ударамо највећу част;
24И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тијело и најхуђему уду даде највећу част,
25Да не буде распре у тијелу, него да се уди једнако брину један за другога.
26И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.
27А ви сте тијело Христово, и уди међу собом.
28И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различне језике.
29Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци?
30Еда ли сви имају дарове исцјељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?
31Старајте се пак за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати.