9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.
3Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,
4И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6А потом га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;
7А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8А послије свију јави се и мени као каквом недоношчету.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.
12А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?
13И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.
15А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.
18Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.
20Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.
21Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;
24Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.
27Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.
28А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
29Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?
30И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.
32Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.
35Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?
36Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре.
37И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.
39Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.
41Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
42Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;
44Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.
45Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.
46Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.
47Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.
48Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.
49И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.
50А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.
52Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.
55Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
56А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
57А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.