1Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
2Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
3А који пророкује говори људима за поправљање и утјеху и утврђење.
4Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
5Али ја бих хтио да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
6А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, каку ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
7Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различна гласа не дају, како ће се разумјети шта се свира или гуди?
8Јер ако труба да неразговијетан глас, ко ће се приправити на бој?
9Тако и ви ако неразумљиву ријеч речете језиком, како ће се разумјети шта говорите? Јер ћете говорити у вјетар.
10Има на свијету богзна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења.
11Ако дакле не знам силе гласа, бићу нијемац ономе коме говорим, и онај који говори биће мени нијемац.
12Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
13Зато који говори језиком нека се моли Богу да казује.
14Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
15Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш?
17Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
18Хвала Богу мојему што говорим језике већма од свију вас.
19Али у цркви волим пет ријечи умом својијем рећи, да се и други помогну, неголи хиљаду ријечи језиком.
20Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени.
21У закону пише: другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
22Зато су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују.
23Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, неће ли рећи да сте полудјели?
24А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију.
25И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
26Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
27Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
28Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
29А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
30Ако ли се открије што другоме који сједи, нека чека док први ућути.
31Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче, и сви да се тјеше.
32И духови пророчки покоравају се пророцима;
33Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свима црквама светијех.
34Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
35Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
36Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? или самијем вама дође?
37Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разумије што вам пишем, јер су Господње заповијести.
38Ако ли ко не разумије, нека не разумије.
39Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.