10 And Jabez called on the God of Israel, saying, Oh that thou wouldest bless me indeed, and enlarge my coast, and that thine hand might be with me, and that thou wouldest keep me from evil, that it may not grieve me! And God granted him that which he requested.
1Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
2Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити што пред Богом, јер је Бог на небу а ти си на земљи, зато нека буде мало ријечи твојих.
3Јер сан долази од многога посла, а глас безумников од многих ријечи.
4Кад учиниш завјет Богу, не оклијевај испунити га, јер му нијесу мили безумници; што год завјетујеш, испуни.
5Боље је да не завјетујеш неголи да завјетујеш па не испуниш.
6Не дај устима својима да на гријех наводе тијело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гњевио Бог на ријечи твоје и потро дјело руку твојих?
7Јер као што у мноштву санова има таштине, тако и у многим ријечима; него бој се Бога.
8Ако видиш гдје се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високога, и има још виших над њима.
9Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
10Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
11Гдје је много добра, много је и онијех који га једу; па кака је корист од тога господару? осим што гледа својим очима.
12Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
13Има љуто зло које видјех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
14Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину којега је родио не остане ништа у руку.
15Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда својега да понесе у руци својој.
16И то је љуто зло што одлази како је дошао; и кака му је корист што се трудио у вјетар,
17И свега вијека својега јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
18Ето, видјех да је добро и лијепо човјеку да једе и пије и ужива добро од свега труда својега којим се труди под небом за живота својега, који му Бог да, јер му је то дио.
19И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој дио и да се весели с труда својега, то је дар Божји.
20Јер се неће много опомињати дана живота својега, јер му Бог даје да му је срце весело.