9 And when he had opened the fifth seal, I saw under the altar the souls of them that were slain for the word of God, and for the testimony which they held:
10 And they cried with a loud voice, saying, How long, O Lord, holy and true, dost thou not judge and avenge our blood on them that dwell on the earth?
11 And white robes were given unto every one of them; and it was said unto them, that they should rest yet for a little season, until their fellowservants also and their brethren, that should be killed as they were, should be fulfilled.
1Опет видјех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе онијех којима се чини неправда, и немају ко би их потјешио ни снаге да се избаве из руку онијех који им чине неправду; немају никога да их потјеши.
2Зато хвалих мртве који већ помријеше више него живе који још живе.
3Али је бољи и од једнијех и од другијех онај који још није постао, који није видио зла што бива под сунцем.
4Јер видјех сваки труд и свако добро дјело да од њега бива завист човјеку од ближњега његова. И то је таштина и мука духу.
5Безумник склапа руке своје, и једе своје тијело.
6Боља је једна грст у миру него обје грсти с трудом и муком у духу.
7Опет видјех таштину под сунцем:
8Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његову, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: за кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9Боље је двојици него једному, јер имају добру добит од свога труда.
10Јер ако један падне, други ће подигнути друга својега; а тешко једному! ако падне, нема другога да га подигне.
11Јоште ако двојица спавају заједно, грије један другога; а један како ће се згријати?
12И ако би ко надјачао једнога, двојица ће му одољети; и трострука врвца не кида се лако.
13Боље је дијете убого а мудро него цар стар а безуман, који се већ не зна поучити.
14Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15Видјех све живе који ходе под сунцем гдје пристају за дјететом другим, које ће ступити на његово мјесто.
16Нема краја народу који бијаше пред њим, а који послије настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.