1Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме.
2Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено;
3Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се гради.
4Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме игрању;
5Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се грли, и вријеме кад се оставља грљење;
6Вријеме кад се тече, и вријеме кад се губи; вријеме кад се чува, и бријеме кад се баца;
7Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се говори.
8Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру.
9Кака је корист ономе који ради од онога око чега се труди?
10Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, и свијет метнуо им је у срце, али да не може човјек докучити дјела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свога.
13И кад сваки човјек једе и пије и ужива добра од свакога труда својега, то је дар Божји.
14Дознах да што год твори Бог оно траје довијека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети; и Бог твори да би га се бојали.
15Што је било то је сада, и што ће бити то је већ било; јер Бог повраћа што је прошло.
16Још видјех под сунцем гдје је мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има вријеме свему и сваком послу.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19Јер што бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20Све иде на једно мјесто; све је од праха и све се враћа у прах.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доље под земљу?
22Зато видјех да ништа нема боље човјеку него да се весели онијем што ради, јер му је то дио; јер ко ће га довести да види што ће бити послије њега?