40 And this is the will of him that sent me, that every one which seeth the Son, and believeth on him, may have everlasting life: and I will raise him up at the last day.
1И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.
2А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.
3Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.
4А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: кога тражите?
5Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.
6А кад им рече: ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
7Онда их опет запита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.
9Да се изврши ријеч што рече: не изгубих ниједнога од онијех које си ми дао.
10А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.
11Онда рече Исус Петру: задјени нож у ножнице. Чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?
12А чета и војвода и момци Јеврејски ухватише Исуса и свезаше га,
13И одведоше га најпре Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.
14А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.
15За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;
16А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.
17Онда рече слушкиња вратарица Петру: да нијеси и ти ученик овога човјека? Он рече: нијесам.
18А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.
19Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.
20Исус му одговори: ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.
21Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знаду шта сам ја говорио.
22А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?
23Исус му одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
24И Ана посла га свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.
25А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: нијесам.
26Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар отсијече ухо: не видјех ли ја тебе у врту с њим?
27Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.
28А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
29Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: какову кривицу износите на овога човјека?
30Одговорише му и рекоше: кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.
31А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити.
32Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.
33Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски?
34Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?
35Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?
36Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.
37Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
38Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.
39А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?
40Онда сви повикаше опет говорећи: не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.