2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к њему; и сједавши учаше их.
3А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу
4Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби;
5А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш?
6Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
7А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу.
8Па се опет саже доље и писаше по земљи.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи.
10А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
11А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.
12Исус им пак опет рече: ја сам видјело свијету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видјело живота.
13Тада му рекоше фарисеји: ти сам за себе свједочиш: свједочанство твоје није истинито.
14Исус одговори и рече им: ако ја свједочим сам за себе истинито је свједочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нијесам сам, него ја и отац који ме посла.
17А и у закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.
18Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла.
19Тада му говораху: гдје је отац твој? Исус одговори: ни мене знате ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега.
20Ове ријечи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.
21А Исус им опет рече: ја идем, и тражићете ме; и помријећете у својему гријеху; куд ја идем ви не можете доћи.
22Тада рекоше Јевреји: да се неће сам убити, што говори: куд ја идем ви не можете доћи?
23И рече им: ви сте од нижијех, ја сам од вишијех; ви сте од овога свијета, ја нијесам од овога свијета.
24Тако вам казах да ћете помријети у гријесима својима; јер ако не узвјерујете да сам ја, помријећете у гријесима својима.
25Тада му говораху: ко си ти? И рече им Исус: почетак, како вам и кажем.
26Много имам за вас говорити и судити; али онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свијету што чух од њега.
27Не разумјеше дакле да им говораше за оца.
28А Исус им рече: кад подигнете сина човјечијега, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи отац мој онако говорим.
29И онај који ме посла са мном је. Не остави отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.
30Кад ово говораше, многи га вјероваше.
31Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји,
32И познаћете истину, и истина ће вас избавити.
33Одговорише и рекоше му: ми смо сјеме Авраамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
34Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху.
35А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.
36Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени.
37Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане.
38Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега.
39Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.
40А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио.
41Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога.
42А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла.
43Зашто не разумијете говора мојега? Јер не можете ријечи мојијех да слушате.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
45А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.
46Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?
47Ко је од Бога ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нијесте од Бога.
48Тада одговорише Јевреји и рекоше му: не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
49Исус одговори: у мени ђавола нема, него поштујем оца својега; а ви мене срамотите.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти довијека.
52Тада му рекоше Јевреји: сад видјесмо да је ђаво у теби: Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти довијека.
53Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше: ко се ти сам градиш?
54Исус одговори: ако се ја сам славим, слава је моја ништа: отац је мој који ме слави, за којега ви говорите да је ваш Бог.
55И не познајете га, а ја га знам; и ако речем да га не знам бићу лажа као ви. Него га знам, и ријеч његову држим.
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје, и обрадова се.
57Тада му рекоше Јевреји: још ти нема педесет година, и Авраама ли си видио?
58А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ја сам прије него се Авраам родио.
59Тада узеше камење да баце на њ; а Исус се сакри, и изиђе из цркве прошавши између њих и отиде тако.