1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчиј него прелази на другом мјесту он је лупеж и хајдук;
2А који улази на врата јест пастир овцама:
3Њему вратар отвора, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4И кад своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5А за туђином неће да иду, него бјеже од њега, јер не познају гласа туђега.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта то бијаше што им каза.
7Тада им рече Исус опет: заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8Сви колико их год дође прије мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце,
12А најамник, који није пастир, коме нијесу овце своје, види вука гдје иде, и оставља овце, и бјежи: и вук зграби овце и распуди их;
13А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15Као што мене зна отац и ја знам оца; и душу своју полажем за овце.
16И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17Зато ме отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповијест примио од оца својега.
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове ријечи.
20Многи од њих говораху: у њему је ђаво, и полудио је; шта га слушате?
21Други говораху: ове ријечи нијесу лудога; зар може ђаво слијепима очи отворати?
22А бијаше тада празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима.
23И ходаше Исус у цркви по тријему Соломунову.
24А Јевреји га опколише, и говораху му: докле ћеш мучити душе наше? ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25Исус им одговори: ја вам казах, па не вјерујете. Дјела која творим ја у име оца својега она свједоче за ме.
26Али ви не вјерујете; јер нијесте од мојијех оваца, као што вам казах.
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28И ја ћу им дати живот вјечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29Отац мој који ми их даде већи је од свију; и нико их не може отети из руке оца мојега.
30Ја и отац једно смо.
31А Јевреји опет узеше камење да га убију.
32Исус им одговори: многа вам добра дјела јавих од оца својега; за које од онијех дјела бацате камење на ме?
33Одговорише му Јевреји говорећи: за добро дјело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човјек будући, градиш се Бог.
34Исус им одговори: не стоји ли написано у закону вашему: ја рекох: богови сте?
35Ако оне назва боговима којима ријеч Божија би, и писмо се не може покварити;
36Како ви говорите ономе којега отац посвети и посла на свијет: хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам син Божиј?
37Ако не творим дјела оца својега не вјерујте ми.
38Ако ли творим, ако мени и не вјерујете, дјелима мојима вјерујте, да познате и вјерујете да је отац у мени и ја у њему.
39Тада опет гледаху да га ухвате; али им се измаче из руку.
40И отиде опет преко Јордана на оно мјесто гдје Јован прије кршћаваше; и оста ондје.
41И многи дођоше к њему и говораху: Јован не учини ниједнога чуда, али све што каза Јован за овога истина бјеше.