1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не шћадијаше да ходи, јер гледаху Јевреји да га убију.
2Бијаше пак близу празник Јеврејски грађење сјеница.
3Тада му рекоше браћа његова: изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела која чиниш;
4Јер нико не чини што тајно а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свијету.
5Јер ни браћа његова не вјероваху га.
6Тада им рече Исус: вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда готово.
7Не може свијет мрзити на вас: а на мене мрзи, јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје вријеме још није навршило.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10А кад изиђоше браћа његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11А Јевреји га тражаху на празник и говораху: гдје је он?
12И бијаху за њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: није него вара народ.
13Али нико не говораше јавно за њ од страха Јеврејскога.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15И дивљаху се Јевреји говорећи: како овај зна књиге а није се учио?
16Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него онога које ме је послао.
17Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу онога који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20Одговори народ и рече: је ли ђаво у теби? ко тражи да те убије?
21Одговори Исус и рече им: једно дјело учиних и сви се дивите томе.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човјека.
23Ако се човјек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човјека исцијелих у суботу?
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: није ли то онај којега траже да убију?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27Али овога знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има истинити који ме посла, којега ви не знате.
29Ја га знам, јер сам од њега и он ме посла.
30Тада гледаху да га ухвате; и нико не метну на њ руке, јер још не бјеше дошао час његов.
31А од народа многи га вјероваше, и говораху: кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини?
32Чуше фарисеји од народа такови говор за њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да га ухвате.
33Тада рече Исус: још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме посла.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.
35А Јевреји рекоше међу собом: куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36Шта значи ова ријеч што рече: тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?
37А у пошљедњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије.
38Који ме вјерује, као што писмо рече, из његова тијела потећи ће ријеке живе воде.
39А ово рече за Духа којега послије примише они који вјерују у име његово: јер Дух свети још не бјеше на њима, јер Исус још не бјеше прослављен.
40А многи од народа чувши ове ријечи говораху: ово је заиста пророк.
41Други говораху: ово је Христос. А једни говораху: зар ће Христос из Галилеје доћи?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова, и из села Витлејема одакле бјеше Давид?
43Тако распра постаде у народу њега ради.
44А неки од њих шћадијаху да га ухвате; али нико не метну руку на њ.
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничкијем и фарисејима; и они им рекоше: зашто га не доведосте?
46А слуге одговорише: никад човјек није тако говорио као овај човјек.
47Тада им одговорише фарисеји: зар се и ви преваристе?
48Вјерова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49Него народ овај, који не зна закона, проклет је.
50Рече им Никодим што долази к њему ноћу, који бјеше један од њих:
51Еда ли закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?
52Одговорише му и рекоше: нијеси ли и ти из Галилеје? Разгледај и виђи да пророк из Галилеје не долази.