1Потом отиде Исус преко мора мора Галилејскога код Тиверијаде.
2И за њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса његова која чињаше на болесницима.
3А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својијем.
4А бијаше близу пасха празник Јеврејски.
5Подигнувши дакле Исус очи, и видјевши да мноштво народа иде к њему, рече Филипу: гдје ћемо купити хљеба да ови једу?
6А ово говораше кушајући га, јер сам знадијаше шта ће чинити.
7Одговори му Филип: двјеста гроша хљеба није доста да свакоме од њих помало допадне.
8Рече му један од ученика његовијех, Андрија, брат Симона Петра:
9Овдје има једно момче које има пет хљебова јечменијех и двије рибе; али шта је то на толики свијет!
10А Исус рече: посадите људе. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11А Исус узевши оне хљебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који бијаху посађени; тако и од риба колико хтјеше.
12И кад се наситише, рече ученицима својијем: скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечменијех што претече иза онијех што су јели.
14А људи видјевши чудо које учини Исус говораху: ово је заиста онај пророк који треба да дође на свијет.
15А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и да га учине царем, отиде опет у гору сам.
16А кад би увече сиђоше ученици његови на море,
17И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се бијаше смркло, а Исус не бјеше дошао к њима.
18А море се подизаше од великога вјетра.
19Возивши пак око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса гдје иде по мору и дошао близу до лађе, и уплашише се.
20А он им рече: ја сам; не бојте се.
21Онда га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22Сјутрадан пак народ који стајаше преко мора кад видје да лађе друге не бјеше ондје осим оне једне што у њу уђоше ученици његови, и да не уђе Исус с ученицима својијем у лађу него сами ученици његови отидоше,
23А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног мјеста гдје једоше хљеб кад Господ даде хвалу,
24Кад видје народ да Исуса не бјеше ондје ни ученика његовијех, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25И нашавши га преко мора рекоше му: Рави! кад си дошао овамо?
26Исус им одговори и рече: заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хљеба и наситисте се.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вјечни живот, које ће вас дати син човјечиј, јер овога потврди отац Бог.
28А они му рекоше: шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?
29Одговори Исус и рече им: ово је дјело Божије да вјерујете онога кога он посла.
30А они му рекоше: какав дакле ти показујеш знак да видимо и да вјерујемо? шта радиш ти?
31Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: хљеб с неба даде им да једу.
32Тада им рече Исус: заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хљеба с неба, него вам отац мој даје хљеб истинити с неба;
33Јер је хљеб Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.
34Тада му рекоше: Господе! дај нам свагда тај хљеб.
35А Исус им рече: ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који мене вјерује неће никад ожедњети.
36Него вам казах да ме и видјесте и не вјерујете.
37Све што мени даје отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истјерати напоље.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу оца који ме посла.
39А ово је воља оца који ме посла да од онога што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у пошљедњи дан.
40А ово је воља онога који ме посла да сваки који види сина и вјерује га има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.
41Тада викаху Јевреји на њега што рече: ја сам хљеб који сиђе с неба.
42И говораху: није ли ово Исус син Јосифов којему ми знамо оца и матер? како дакле он говори: ја сиђох с неба?
43Онда Исус одговори и рече им: не вичите међу собом.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од оца и научи, доћи ће к мени.
46Не да је ко видио оца осим онога који је од Бога: он видје оца.
47Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене има живот вјечни.
48Ја сам хљеб живота.
49Оцеви ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.
50Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
51Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; који једе од овога хљеба живљеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу дати за живот свијета.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: како може овај дати нама тијело своје да једемо?
53А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи.
54Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан:
55Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће.
56Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради; и који једе мене и он ће живљети мене ради.
58Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што ваши оцеви једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живљеће вавијек.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60Тада многи од ученика његовијех који слушаху рекоше: ово је тврда бесједа! ко је може слушати?
61А Исус знајући у себи да ученици његови вичу на то, рече им: зар вас ово саблажњава?
62А кад видите сина човјечијега да одлази горе гдје је прије био?
63Дух је оно што оживљава; тијело не помаже ништа. Ријечи које вам ја рекох дух су и живот су.
64Али имају неко међу вама који не вјерују. Јер знадијаше Исус од почетка који су што не вјерују, и ко ће га издати.
65И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.
66Од тада многи од ученика његовијех отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
67А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?
68Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота.
69И ми вјеровасмо и познасмо да си ти Христос, син Бога живога.
70Исус им одговори: не избрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице.