1Ко је као мудри? и ко зна шта значе ствари? Мудрост просвјетљује човјеку лице, а тврдоћа лица његова мијења се.
2Ја ти кажем: извршуј заповијест цареву, и то заклетве Божије ради.
3Не буди брз да отидеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити што год хоће.
4Јер гдје је год ријеч царева ондје је власт, и ко ће му рећи: шта радиш?
5Ко извршује заповјест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна вријеме и начин.
6Јер свачему има вријеме и начин; али многа зла сналазе човјека,
7Што не зна шта ће бити; јер кад ће што бити, ко ће му казати?
8Човјек није властан над духом да би уставио дух, нити има власти над даном смртнијем, нити има обране у тој борби; ни безбожност не избавља онога у кога је.
9Све ово видјех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Каткад влада човјек над човјеком на зло његово.
10И тада видјех безбожнике погребене, гдје се вратише; а који добро чињаху отидоше са светога мјеста и бише заборављени у граду. И то је таштина.
11Што нема одмах осуде за зло дјело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
12Нека грјешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.
13А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продуљити дани, него ће бити као сјен ономе који се не боји лица Божијега.
14Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по дјелима безбожничким, а има безбожника којима бива по дјелима праведничким. Рекох: и то је таштина.
15Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човјеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његова за живота његова, који му Бог да под сунцем.
16Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те ни дању ни ноћу не долази човјеку сан на очи,
17Видјех на свијем дјелима Божијим да човјек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човјек тражећи, али не налази, и ако и мудрац рече да зна, ипак не може докучити.