18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1И кад се мољаше Богу на једном мјесту па преста, рече му неки од ученика његовијех: Господе! научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
2А он им рече: кад се молите Богу говорите: оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
3Хљеб наш потребни даји нам сваки дан;
4И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
5И рече им: који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: пријатељу! дај ми три хљеба у зајам;
6Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
7А он изнутра одговарајући да рече: не узнемируј ме; већ су врата затворена и дјеца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хљеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да мјесто рибе змију?
12Или ако заиште јаје да му да скорпију?
13Кад дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега?
14И једном изгна ђавола који бјеше нијем; кад ђаво изиђе проговори нијеми; и дивише се људи.
15А неки од њих рекоше: помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога изгони ђаволе.
16А други кушајући га искаху од њега знак с неба.
17А он знајући помисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам по себи, пропашће.
18Тако и сотона ако се раздијели сам по себи, како ће остати његово царство? као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
22А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што отме од њега.
23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
24Кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нашавши рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
25И дошавши нађе пометен и украшен.
26Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње човјеку ономе горе од првога.
27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
28А он рече: благо и онима који слушају ријеч Божију, и држе је.
29А народу који се скупљаше стаде говорити: род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
30Јер како што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и син човјечиј бити роду овоме.
31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна.
32Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јонинијем: а гле, овдје је већи од Јоне.
33Нико не меће запаљене свијеће на сакривено мјесто, нити под суд, него на свијећњак да виде свјетлост који улазе.
34Свијећа је тијелу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело је твоје тамно.
35Гледај дакле да видјело које је у теби не буде тама.
36Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема никаквога уда тамна, биће свијетло као кад те свијећа обасјава свјетлошћу.
37А кад говораше, мољаше га некакав фарисеј да обједује у њега. А он ушавши сједе за трпезу.
38А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не уми прије обједа.
39А Господ рече му: сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
40Безумни! није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
41Али дајите милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од свакога поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
45А неки од законика одговарајући рече: учитељу! говорећи то и нас срамотиш.
46А он рече: тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једнијем прстом својијем нећете да их прихватите.
47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
49Зато и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;
50Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета,
51Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.
52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им.
53А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га,
54Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.