1А у први дан недјељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2Али нађоше камен одваљен од гроба.
3И ушавши не нађоше тијела Господа Исуса.
4И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајнијем хаљинама;
5А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: што тражите живога међу мртвима?
6Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји,
7Говорећи да син човјечиј треба да се преда у руке људи грјешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8И опоменуше се ријечи његовијех.
9И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталијем.
10А то бијаше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11И њима се учинише њихове ријечи као лаж, и не вјероваше им.
12А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше далеко од Јерусалима шесет потркалишта и зваше се Емаус.
14А они говораху међу собом о свима овијем догађајима.
15И кад се они разговараху и запитиваху један другога, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16А очи им се држаху да га не познаше.
17А он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18А један по имену Клеопа, одговарајући рече му: зар си ти један од црквара у Јерусалиму који нијеси чуо шта је у њему било овијех дана?
19И рече им: шта? А они му рекоше: за Исуса Назарећанина, који бјеше пророк, силан у дјелу и у ријечи пред Богом и пред свијем народом;
20Како га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше га?
21А ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како ти би.
22А уплашише нас и жене неке од нашијех које су биле рано на гробу,
23И не нашавши тијела његова дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је он жив.
24И идоше једни од нашијех на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше.
25И он им рече: о безумни и спорога срца за вјеровање свега што говорише пророци!
26Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27И почевши од Мојсија и од свију пророка казиваше им што је за њега у свему писму.
28И приближише се к селу у које иђаху, и он чињаше се да хоће даље да иде.
29И они га устављаху говорећи: остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30И кад сјеђаше с њима за трпезом, узе хљеб и благословивши преломи га и даде им.
31Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.
32И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који бијаху с њима,
34Који говораху: заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35И они казаше што би на путу, и како га познаше кад преломи хљеб.
36А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: мир вам.
37А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша?
39Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам.
40И ово рекавши показа им руке и ноге.
41А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: имате ли овдје што за јело?
42А они му даше комад рибе печене, и меда у сату.
43И узевши изједе пред њима.
44И рече им: ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима.
45Тада им отвори ум да разумију писмо.
46И рече им: тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан;
47И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима.
48А ви сте свједоци овоме.
49И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине.
50И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо.
52И они му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.