18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,
2И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?
6Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.
7И одговорише: не знамо откуда.
8А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.
11И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.
12И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.
13Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.
14А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!
17А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.
20И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.
21И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.
25А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.
26И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га
28Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему.
29Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;
30И узе други жену, и он умрије без дјеце;
31И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше;
32А послије свију умрије и жена.
33О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена.
34И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају;
35А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева.
38А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао.
40И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече:
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране,
44Давид дакле њега назива Господом; па како му је син?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама;
47Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.