18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим.
2И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,
3И Јована, жена Хузе пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које служаху њему имањем својијем.
4А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху к њему, каза у причи:
5Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,
6А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.
8А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: ко има уши да чује нека чује.
9А ученици његови питаху га говорећи: шта значи прича ова?
10А он рече: вама је дано да знате тајне царства Божијега; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11А прича ова значи: сјеме је ријеч Божија.
12А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13А које је на камену то су они који кад чују с радости примају ријеч; и ови коријена немају који за неко вријеме вјерују, а кад дође вријеме кушања отпадну.
14А које у трње паде то су они који слушају, и отишавши од бриге и богатства и сласти овога живота загуше се, и род не сазри.
15А које је на доброј земљи то су они који ријеч слушају, и у доброме и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: ко има уши да чује нека чује.
16Нико пак свијеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свијећњак да виде свјетлост који улазе.
17Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.
18Гледајте дакле како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
19Дођоше пак к њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да говоре с њим.
20И јавише му говорећи: мати твоја и браћа твоја стоје напољу, хоће да те виде.
21А он одговарајући рече им: мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.
22И догоди се у један дан он уљезе с ученицима својијем у лађу, и рече им: да пријеђемо на ону страну језера. И пођоше.
23А кад иђаху они он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и бијаху у великој невољи.
24И приступивши пробудише га говорећи: учитељу! учитељу! изгибосмо. А он устаде, и запријети вјетру и валовима; и престадоше и поста тишина.
25А њима рече: гдје је вјера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: ко је овај што и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?
26И дођоше у околину Гадаринску која је према Галилеји.
27А кад изиђе он на земљу, срете га један човјек из града у коме бијаху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28А кад видје Исуса, повика и припаде к њему и рече здраво: што је теби до мене, Исусе, сине Бога највишега? Молим те, не мучи ме.
29Јер Исус заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тјераше га ђаво по пустињи.
30А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: легеон; јер многи ђаволи бијаху ушли у њ.
31И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.
32А ондје пасијаше по гори велики крд свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33Тада изиђоше ђаволи из човјека и уђоше у свиње; и навали крд с бријега у језеро, и утопи се.
34А кад видјеше свињари што би, побјегоше и јавише у граду и по селима.
35И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.
36А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.
37И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.
38Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.
40А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
41И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;
42Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.
43И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити,
44И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.
45И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?
46А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
47А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.
49Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.
50А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће.
51А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.
52А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава.
53И потсмијеваху му се знајући да је умрла.
54А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!
55И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.
56И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.