18 Come now, and let us reason together, saith the Lord: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of the Lord hath spoken it.
1У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад бјеше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четверовласник у Галилеји, а Филип брат његов четверовласник у Итуреји и у Трахонитској, и Лисанија четверовласник у Авилини,
2За поглавара свештеничкијех Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријну у пустињи,
3И дође у сву околину Јорданску проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха;
4Као што је написано у књизи ријечи пророка Исаије који говори: глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи; поравните стазе његове;
5Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и што је криво нека буде право, и храпави путови нека буду глатки;
6И свако ће тијело видјети спасеније Божије.
7Јован пак говораше људима који излажаху да их крсти: породи аспидини! ко вам каза да бјежите од гњева који иде?
8Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овога камења подигнути дјецу Аврааму.
9Јер већ и сјекира стоји дрвету код коријена; и свако дрво које добра рода не рађа сијече се и у огањ се баца.
10И питаху га људи говорећи: шта ћемо дакле чинити?
11Он пак одговарајући рече им: који има двије хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.
12Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: учитељу! шта ћемо чинити?
13А он им рече: не иштите више него што вам је речено.
14Питаху га пак и војници говорећи: а ми шта ћемо чинити? И рече им: никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.
15А кад народ бјеше у сумњи и помишљаху сви у срцима својијем за Јована: да није он Христос?
16Одговараше Јован свима говорећи: ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој; он ће вас крстити Духом светијем и огњем.
17Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а пљеву ће сажећи огњем вјечнијем.
18И друго много којешта јавља народу и напомиња.
19Ирода пак четверовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његова, и за сва зла што учини Ирод;
20И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.
21А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,
22И сиђе на њ Дух свети у тјелесноме облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: ти си син мој љубазни, ти си по мојој вољи.
23И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и бјеше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијна,
24Сина Мататова, сина Левијна, сина Мелхијна, сина Јенејева, сина Јосифова,
25Сина Мататијна, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслијна, сина Нангејева,
26Сина Маатова, сина Мататијна, сина Семејина, сина Јосифова, сина Јудина,
27Сина Јоанина, сина Рисина, сина Зоровавељева, сина Салатиилова, сина Ниријна,
28Сина Мелхијна, сина Адијна, сина Косамова, сина Ирова,
29Сина Јосијна, сина Елиезерова, сина Јоримова, сина Мататова, сина Левијна,
30Сина Симеунова, сина Јудина, сина Јосифова, сина Јонанова, сина Елиакимова,
31Сина Мелејина, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина Давидова,
32Сина Јесејева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина Наасонова,
33Сина Аминадавова, сина Арамова, сина Есромова, сина Фаресова, сина Јудина,
34Сина Јаковљева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина Нахорова,
35Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина Салина,
36Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Нојева, сина Ламехова,
37Сина Матусалина, сина Енохова, сина Јаредова, сина Малелеилова, сина Каинанова,
38Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега.